Млади Растко, син великог жупана Стефана Немање и Ане, одрекао се престола, јер је заволео духовни живот.  Жртвовао је своју младост будућим плановима свога рада, који су изменили историју српске цркве и државе. Желео је да служи Богу и свом народу и изгради живу цркву, нераскидиво повезану са духовним животом Срба, која шири веру, православље, спасење од многих пропасти. Не смемо заборавити просвету, јер она уз цркву представља темељ јединства српског народа. Волео је децу, којој је живо проповедао, јачајући им дух. Подизао школе, желећи да најмлађи уче, да воле веру, цркву, Бога и Спаситеља. Оснаживао је народ, јер га је учио слози и братској љубави.

            Врачарска ватра је угашена и дим се разишао, али је светлост просвећивања неугасива и дизаће српско име кроз векове, до данас,  а и у будуће. Он није само човек српске прошлости, него и садашњости, а понајвише човек српске и православне будућности.

   Наш путоказ и смер развоја мисли и дела, први учитељ и вероучитељ, СВЕТИ САВА.

СРЕЋНА ШКОЛСКА СЛАВА, СВЕТИ САВА!!!

Погледајте на линку кратку приредбу поводом школске славе.

https://drive.google.com/file/d/1lc0SrjJCsHlsUp20nBs2ZDvrMtAT-I2f/view

Поделите преко: