ОШ „Радомир Лазић“ Азања, 29.11.2022. године
Библиотека града Београда, четвртак, 09.02.2023. године
У времену, када су праве вредности занемарене и потиснуте ужурбаним животом, Жарко Талијан је својим вредним радом, упорношћу, стрпљењем и неизмерном жељом успео да забележи и сачува за садашње и будуће нараштаје све оно што је важно за ток и развој школства у Азањи. Жаркова монографија „Школство у Азањи“ каквом се не може похвалити ни једна сеоска, па ни градска школа у Србији, представља хронолошки развој образовања поткрепљен оригиналним документима и записима, као и фотографијама од најстаријих времена до данашњег дана. Прва промоција књиге је одржана у Азањи, 29. новембра 2022. године. Наша школска трпезарија је била мала да прими све заинтересоване да чују и виде шта нам ова књига доноси. Водитељ промоције, Биљана Поповић, је својим шармом и хразмом учинила да ово не буде само пуки говор о делу, већ забавно и пријатно вече за све присутне. На промоцији су говорили Зоран Колунџија, главни и одговорни уредник ИК „Прометеј“ из Новог Сада, која је обликовала и издала рукопис, уложивши много труда да изгледа светски, некадашњи ђак издвојеног одељења у Вином Долу, др Миодраг Талијан, књижевник Драгутин Паунић, као и Никола Лазић, некада ђак генерације, данас докторанд факултета политичких наука у Београду и истраживач на Институту за политичке студије. Целокупни догађај је уприличила делегација представника Општинске управе Смедеревске Паланке, који су дали неизмерну моралну и финансијску подршку да монографија изађе у пуном сјају. Добили смо прилику да другу промоцији организујемо у просторијама Библиотеке града Београда, 09.02.2023. године. Захвалност за то дугујемо, још једном успешном ђаку наше школе, професорки Радмили Кунчер (рођ. Кељаћ), некадашњи радник Библиотеке града Београда и директор Центра за Србе у расејању „ Свети Сава“. Многи су рекли да термин 13:30 сати, није баш одговарајући за промоцију, као и радни дан, али упркос томе сала библиотеке је била испуњена скоро, до последњег места. Окупили су се Азањци, који сада живе или раде у Београду. У пријатној атмосфери, кроз разговор о делу подсетили се једни других, својих ближњих и најлепших школских дана, од којих су неки забележени у овој књизи. Тако се случајно, потпуно спонтано, у публици нашла и аутор једне песме из школског часописа, коју је проф Радмила Кунчер изабрала да прочита на овом скупа. Читање је уступила ауторки песме, Валентини Даниловић, која је попраћена громогласним аплаузом. Поред запаженог, врло свеобухватног говора професорке, о књизи су говорили и Зоран Колунџија, Никола Лазић и аутор, Жарко Талијан. Директрка школе је у име колектива захвалила присутнима на издвојеном времену и указаном поверењу, јер многи су и својим донацијма допринели да ова књига од једне „мале монографије“, како се у почетној идеји чинила, прерасте у озбиљно хронолошко дело, са обиљем материјала. Многи подаци из књиге су мало познати, а уз то значајнији, јер потичу из малих породичних архива, па је свако од присутних могао да пронађе или део о свом школовању или о школовању неког члана породице, да се пронађе на фотографијама и врати времепловом у ђачко доба. У пријатној атмосфери, и уз многобројне поруке наших „завичајаца“ уз извињење што нису могли да дођу, због обавеза на послу, проткела је још једна у низу промоција. На крају су многи купили књигу уз личну посвету од аутора, господина Жарка Талијана. Захвални смо на монографији коју је за нашу школу сачинио Жарко, јер нам даје могућност да на један прегледан начин сагледамо како смо се развијали, како је некад било, а како је сада. Даје нам путоказ куда треба да наставимо, да не смемо да заборавимо где смо били и куда треба да идемо у будућности. На крају, у уводној речи З.Колунџија у једној реченици врло сликовито представио значај књиге „…Одмах ми је пролетела мисао да се оно што је сакупио и написао Жарко Талијан неодвојиво повезује са светлим именом и потхватом Доситејевим, и остаће ова књига и насловом и садржином заувек споменик у нашем народу. То што превасходно припада Азањи и Азањцима не умањује њен значај за целу Србију, напротив. Овакава дела употпуњују нашу укупну културу и историју.“Бојана Маринковић и Марина Никосавић
