Видевши таштину и пролазност славе земаљске,о Саво Богомудри,тежио си духом својим ка Небу,и Господ,видећи божанствену твоју жељу посла и Теби из Свете Горе Атонске преподобнога монаха чијом си поуком поучен оставио родитеље своје и отаџбину своју и дошао у земаљску баштину Пречисте Богородице,на Свету Гору Атонску,и тамо се у руској обитељи настанио, кличући непрестано,са онима који служе Господу,анђелску песму: Алилуја!
Свети Сава је несумњиво најзначајнији Србин који је својом несебичном љубављу предао целог себе Цркви Божијој.
Он је највећи српски светитељ,утемељивач хришћанства, просвете, културе и свега што вековима краси српско национално биће.Захваљујући њему ми знамо ко смо и коме припадамо.
Светог Саву смо и ми свечано и молитвено прославили у Азањи.Све је почело Светом Литургијом у храму „Светих мученика и бесребреника Козме и Дамјана“ коју су у препуном храму служили свештеници Драгиша Јелић и Миле Миловановић.За певницом је био хор истоименог храма,а такође можемо рећи да се много народа причестило,али највише деце,јер је Литургија најбоља веронаука.После завршене Свете Литургије поделили смо традиционално деци светосавске пакетиће,а након тога смо дошли у школу где смо пререзали славски колач и уживо одгледали приредбу коју су припремили учитељи и наставници заједно са својим ученицима.
Домаћин славе је био Ивица Стојковић, вероучитељ,а колач за наредну годину је узео Игор Радовановић,учитељ.Након тога смо се окрепили трпезом љубави коју је припремила наша школа.
Ивица Стојковић, вероучитељ.
